Pas se uplašio: maziti ga, dati poslasticu ili ga pustiti na miru? Nova studija testirala 4 reakcije vlasnika
Kada se pas uplaši nepoznatog predmeta, vlasnici najčešće pokušavaju da ga maze i umire, ponude poslasticu, ohrabre ga da priđe ili jednostavno ostanu mirni. Naučnici su sada ove česte reakcije direktno uporedili u eksperimentu.
Studija autora Julia Miller, Camila Cavalli, Amin Azadian i Alexandra Protopopova objavljena je 29. avgusta 2026. godine u časopisu BMC Veterinary Research. U eksperimentu je učestvovalo 48 parova pas–vlasnik.
Pas ugleda nešto nepoznato i naglo zastane. Uši se povuku, telo se ukoči, možda se pomeri iza vlasnika ili počne pažljivo da posmatra predmet.
Šta tada uraditi?
Jedan vlasnik će čučnuti i početi da ga mazi. Drugi će izvaditi poslasticu. Treći će prići predmetu i reći: „Hajde, nije ništa“. Četvrti će pokušati da ne reaguje.
Upravo ove svakodnevne dileme bile su predmet novog istraživanja objavljenog 29. avgusta 2026. godine.
Najvažniji rezultat: u ovom kratkom eksperimentu nijedna od tri aktivne strategije vlasnika – umirivanje, poslastice ili ohrabrivanje psa da priđe – nije pouzdano smanjila ponašanja povezana sa stresom u odnosu na grupu u kojoj je vlasnik ostao pasivan.
To, međutim, ne znači da je ignorisanje psa najbolja strategija niti da maženje ili hrana „ne rade“.
Šta su naučnici zapravo testirali?
Istraživanje su sproveli istraživači povezani sa Animal Welfare Programom Univerziteta Britanske Kolumbije u Kanadi.
Pre eksperimenta sprovedena je anketa kako bi se utvrdilo koje strategije vlasnici pasa smatraju najkorisnijim i koje najčešće koriste kada njihov pas reaguje na nešto nepoznato ili potencijalno zastrašujuće.
Zatim je u laboratorijskom delu učestvovalo 48 parova pas–vlasnik.
Kao nepoznat predmet korišćen je automobil na daljinsko upravljanje. Tokom prve faze predmet je bio aktivan jedan minut, a vlasnik je primenjivao unapred određenu strategiju.
U drugoj fazi predmet je ponovo predstavljen, ali su tada svi vlasnici ostajali pasivni. To je istraživačima omogućilo da posmatraju i neposredne promene nakon prve interakcije.
Četiri načina na koja su vlasnici reagovali
Umirivanje
Vlasnik je mazio psa i obraćao mu se umirujućim glasom.
Ohrabrivanje prilaska
Vlasnik je prilazio nepoznatom predmetu i verbalno podsticao psa da mu se približi.
Poslastice
Vlasnik je psu nudio hranu dok je nepoznati predmet bio prisutan.
Pasivna kontrola
Vlasnik nije aktivno intervenisao tokom izlaganja predmetu.
Istraživači su analizirali govor tela povezan sa stresom, ukupnu procenu stresa, ponašanja usmerena prema vlasniku i ponašanja usmerena prema nepoznatom predmetu.
Šta se dogodilo sa psima?
Nijedna od tri aktivne strategije nije pouzdano smanjila ponašanja povezana sa stresom u poređenju sa pasivnom kontrolom u ovom konkretnom eksperimentu.
Kada je vlasnik aktivno reagovao – maženjem, hranom ili ohrabrivanjem – psi su ga više posmatrali nego psi čiji su vlasnici ostali pasivni.
Psi iz grupe u kojoj su vlasnici prilazili predmetu i ohrabrivali ih da učine isto provodili su više vremena blizu nepoznatog predmeta.
Grupa podsticana da priđe imala je viši ukupni skor stresa tokom prve faze nego tokom druge faze, kada su vlasnici ostajali pasivni. To pokazuje zašto samo fizičko približavanje predmetu nije dovoljno da zaključimo kako se pas emocionalno oseća.
Da li treba maziti psa kada se uplaši?
Jedan od dugogodišnjih saveta među vlasnicima pasa glasi da uplašenog psa ne treba maziti jer će se tako „nagraditi strah“.
Nova studija ne pruža dokaz za tako jednostavan zaključak.
Umirivanje maženjem i blagim glasom nije u ovom kratkom eksperimentu pouzdano smanjilo stres u odnosu na pasivnu kontrolu, ali istraživanje istovremeno nije pokazalo da je maženje povećalo strah.
Šta iz ove studije NE treba zaključiti
- „Uplašenog psa nikada ne treba maziti.“
- „Maženje nagrađuje strah.“
- „Najbolje je uvek ignorisati uplašenog psa.“
- „Poslastice ne pomažu kod straha.“
Pas može tražiti blizinu vlasnika u stresnom trenutku, a način reakcije treba prilagoditi konkretnom psu, intenzitetu straha i situaciji.
A šta je sa poslasticama?
Ni nuđenje hrane tokom samo jednog kratkog izlaganja nije u ovoj studiji proizvelo pouzdano smanjenje stresnih ponašanja u odnosu na pasivnu kontrolu.
Ali ni iz toga ne treba zaključiti da je hrana beskorisna u radu sa uplašenim psom.
U veterinarskoj bihejvioralnoj medicini poslastice se često koriste u kontrauslovljavanju: zastrašujući stimulus se kontrolisano povezuje sa nečim što pas doživljava pozitivno.
Ključna razlika je u tome što se takav program obično radi postepeno i kroz više ponavljanja, dok je novo istraživanje ispitivalo neposredan efekat veoma kratke intervencije.
Ako pas priđe predmetu, znači li to da ga se više ne plaši?
Ne nužno.
Ovo je možda najzanimljivija praktična poruka istraživanja.
Psi čiji su vlasnici prilazili predmetu i ohrabrivali ih da učine isto zaista su se više približavali predmetu.
Ali fizička blizina sama po sebi nije dovoljan pokazatelj emocionalnog stanja psa.
Pas može da izvrši ono što od njega tražimo, a da se i dalje ne oseća potpuno sigurno.
Zbog toga je važno posmatrati ceo govor tela, a ne samo činjenicu da li je pas prišao nečemu ili nije.
Šta onda raditi kada se pas nečega uplaši?
Novo istraživanje nije klinički vodič i ne određuje jednu univerzalno najbolju reakciju. Kada se njegovi rezultati stave u kontekst veterinarske bihejvioralne medicine, nekoliko principa ipak ostaje veoma korisno.
Ne prisiljavajte psa da se približi
Omogućite mu dovoljno prostora i, kada je moguće, izbor da se udalji. Cilj nije da pas fizički stigne do predmeta po svaku cenu.
Smanjite intenzitet onoga što ga plaši
Kod kontrolisanog treninga to može značiti veću udaljenost, tiši zvuk ili nepokretan predmet pre nego što se stimulus postepeno pojačava.
Poslastica može biti koristan alat – ako pas može da je uzme
Hrana se može koristiti za stvaranje pozitivne asocijacije. Ako je pas toliko uplašen da ne želi hranu, to može biti znak da je situacija trenutno previše intenzivna za uspešan trening.
Posmatrajte govor celog tela
Približavanje ne znači automatski opuštenost. Položaj tela, pokušaj udaljavanja, ukočenost, pogled i drugi signali daju širu sliku.
Radite postepeno, a ne metodom „mora da se navikne“
Sistematska desenzitizacija podrazumeva veoma postepeno izlaganje intenzitetu pri kome pas može da ostane dovoljno miran.
Jak ili učestao strah zahteva stručnu procenu
Ako strah ozbiljno remeti svakodnevni život psa, dovodi do paničnih reakcija, agresije, bekstva ili samopovređivanja, obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje životinja.
Zašto ne možemo reći „nauka je dokazala da treba raditi X“?
Autori studije sami upozoravaju na nekoliko važnih ograničenja.
| Ograničenje | Zašto je važno? |
|---|---|
| Samo 48 parova | To je koristan eksperiment, ali nije dovoljno veliki da pruži konačne odgovore za sve pse i sve vrste straha. |
| Blag stresor | Automobil na daljinsko upravljanje nije isto što i jaka fobija od petardi, grmljavine, veterinara ili traumatskog iskustva. |
| Kratko izlaganje | Prva eksperimentalna faza trajala je samo jedan minut. |
| Neposredni efekat | Studija nije testirala višenedeljni program desenzitizacije i kontrauslovljavanja. |
| Laboratorijska situacija | Reakcija psa kod kuće ili na ulici može se razlikovati od ponašanja u kontrolisanim uslovima. |
Ne gledajte samo da li vas pas „posluša“
Ako uplašen pas priđe nepoznatom predmetu zato što ste ga pozvali, to može izgledati kao uspeh.
Ali dobrobit psa ne meri se samo time da li je izvršio zahtev.
Cilj dobrog pristupa trebalo bi da bude da pas vremenom zaista promeni emocionalnu reakciju prema onome čega se plaši, a ne samo da nauči da mu se približi uprkos nelagodi.
Zato se kod problema straha često koriste postepena desenzitizacija, kontrauslovljavanje i nagrađivanje ponašanja koje želimo da razvijemo.
Najčešća pitanja o strahu kod pasa
Da li treba maziti psa kada se plaši?
Nova studija nije pokazala da maženje pouzdano smanjuje stres tokom kratkog izlaganja nepoznatom predmetu, ali nije pokazala ni da maženje povećava strah. Reakciju treba prilagoditi konkretnom psu i situaciji.
Da li treba ignorisati uplašenog psa?
Studija ne pokazuje da je ignorisanje najbolja strategija. Pasivna grupa služila je kao kontrola, a rezultat je bio da aktivne strategije tokom ovog kratkog testa nisu pouzdano smanjile stres u odnosu na nju.
Da li poslastica može pomoći uplašenom psu?
Može biti deo kontrauslovljavanja, gde se zastrašujući stimulus povezuje sa nečim prijatnim. Takav pristup se obično primenjuje postepeno kroz više ponavljanja, što nije isto što i jednominutni test iz ove studije.
Da li psa treba terati da priđe onome čega se plaši?
Forsiranje se ne preporučuje. Postepeno izlaganje treba da bude dovoljno blago da pas ne bude preplavljen strahom. Sama činjenica da se pas približio ne znači nužno da se oseća sigurno.
Kada je potreban veterinar ili stručnjak za ponašanje?
Kada je strah jak, ponavlja se, pogoršava kvalitet života, izaziva panične reakcije, agresiju, bekstvo, nemogućnost normalnog funkcionisanja ili samopovređivanje, potrebna je stručna procena.
Na čemu je zasnovan članak?
Immediate behavioural outcomes of owner-delivered support during novel object exposure in dogs.
BMC Veterinary Research, objavljeno 29. avgusta 2026.
DOI: 10.1186/s12917-026-05837-6
Stručne smernice o bihejvioralnoj terapiji, desenzitizaciji i kontrauslovljavanju kod životinja.
Stručne preporuke za upravljanje strahom kod pasa i postepeno menjanje emocionalne reakcije.
Napomena: članak služi informisanju i edukaciji. Izraženi ili iznenada nastali problemi u ponašanju mogu imati i zdravstvene uzroke, zbog čega je kod ozbiljnijih problema preporučena konsultacija sa veterinarom.
Pouzdane informacije za odgovorne vlasnike
ZooBerza.rs prati nova istraživanja o zdravlju, ponašanju i dobrobiti kućnih ljubimaca i izdvaja ono što vlasnicima može biti praktično korisno.
ISTRAŽITE ZOOBERZA.RS →
